“Nasmijao sam se, pa rekoše -

zašto si neozbiljan? Zaplakao sam, pa rekoše, -  zašto se ne smiješ? Osmjehnuo sam se, pa rekoše – pretvara se pred ljudima. Smrknuo sam se, pa rekoše – težak insan. Šutio sam, pa rekoše – ne zna da govori. Progovorio sam, pa rekoše – puno priča. Oprostio sam, pa rekoše – slab  i kukavica, jer da je u stanju on bi se osvetio. Uzvratio sam na nepravdu, pa rekoše – to je zbog oholosti koja je pri njemu, a da je pravedan ne bi bio takav… Onda sam shvatio, da koliko god želim ljudsko zadovoljstvo, ja moram biti kritikovan, jer je zadovoljstvo ljudi cilj do kojeg ne možeš doći…”

Ibn Kajjim