Sve ima razlog postojanja svog!

 Sijač sjeme posije,

i gle čuda, ono proklija.

Klica se u biljku pretvori,

biljka se sa zemljom spoji i postadoše jedno.

Zemlja je hrani, štiti  i toplotu joj daje.

I jednog dana izraste biljka,

izadjoše na vidjelo sve čari njene,

raste, cvjeta i radja,  u zanosu svome.

Suncu se raduje i kiši koja pada,

jer sunce joj toplotu daje, a kiša  je poji.

Vjetrovi je miluju,  povijaju i lome,

ona pada i ustaje, zadatak ispunit mora.

A  zemlja je i dalje hrani, čuva korijenje njeno,

i  snagu joj daje, kad padne, da ustati može,

dok  zemlja i biljka « znaju»,

da sve ima razlog postojanja svog.