Poučna priča (1)

Jedan kralj iz Afrike je imao vrlo bliskog prijatelja s kojim je odrastao. Taj njegov prijatelj je imao naviku da sve što mu se u životu desi (pozitivno ili negativno) prokomentariše riječima „Ovo jedobro, Allah Uzvišeni zna najbolje“.

Jednog dana, kralj i njegov prijatelj su otišli u lov. Prijatelj je kralju pripremao i punio puške, a kralj je pucao. U neko doba, prijatelj je nehotice napravio neku grešku  tokom punjenja puške, i kad je kralj uzeo pušku i opalio, desila se nezgoda i kralj je ostao bez palca. Prijatelj je, uobičajeno, prekomentarisao; „Ovo je dobro, Allah Uzvišeni zna najbolje“. A kralj je nato odgovorio; „Ne ovo nije dobro!“, i naredio vojnicima da njegovog  prijatelja zatvore.

Godinu dana nakon toga, kralj je ponovo bio u lovu, u jednom nesigurnom području. Iznenada su se pojavili ljudožderi, uhvatili kralja i odveli ga u svoje selo. Svezali su mu ruke, nagomilali drva, pripremili ražanj i za njega vezali kralja. Kada su se sagnuli da potpale vatru, primijetili su da kralju nedostaje palac. Ljudožderi su bili sujeverni, i  nikada nisu pojeli nekoga kome nedostaje neki dio tijela.Odvezali su kralja i protjerali ga iz sela.

Kada je kralj  stigao u svoje palače, sjetio se dogadjaja kojom prilikom je izgubio palac, i zažalio zbog svoga postupka prema prijatelju. Odmah je otišao u zatvor da razgovara s njim. „Bio si u pravu“,  rekao je kralj. „Bilo je dobro što sam ostao bez palca“. Ispričao je prijatelju šta mu se desilo. „Žao mi je što sam te poslao u zatvor i držao u njemu tako dugo. Bilo je to loše s moje strane“.  „Ne“, odgovorio je njegov prijatelj, „to jedobro... Allah Uzvišeni zna najbolje“. „Kako misliš da je to dobro? Kako može biti dobro to što sam prijatelja držao zatočenog godinu dana?“ Prijatelj mu je na to odgovorio „ Zapamti da Allah Uzvišeni zna najbolje, jer da ja nisam bio u zatvoru, bio bih s tobom (u lovu).“

Zan Shareef